Finska mitologija

Finska mitologija temeljila se na verovanjima u različite duhove prirode i bogove. Bila je mešana sa šamanskim uticajima Samija na severu, te baltičkim i vikinškim uticajima s juga i zapada. Elementi finske mitologije preživeli su u narodnoj tradiciji u pevanju mitskih pesama i folkloru u izvornom obliku do 18. veka. Otac bog Ukko (Stari čovek) izvorno je bio samo duh prirode kao i svi ostali, no postepen uticaj obližnjih kultura pojačao je važnost boga-neba na monolatristički način (između više predmeta obožavanja neposredno se štuje samo jedan dopuštajući da drugi postoje, ali ne posvećujući im istu pažnju).

Najsvetija životinja bio je medved. Ime medveda se nikad nije smelo izgovarati na glas. Smatralo ga se utjelovljenjem predaka i iz istog je razloga nazivan mnogim eufemizmima: mesikämmen (''mead-paw''), otso (''wide brow''), kontio (''dweller of the land'').
Prvo spominjanje finskih verovanja u istorijskoj znanosti potiče od biskupa Mikaela Agricole u uvodu finskog prevoda Novog Zaveta iz 1551. koji opisuje mnoge bogove i duhove Tavastijanaca i Karelijaca. Dublja istraživanja finske mitologije provedena su u 18. veku od sveštenika i etnologa Larsa Leevija Laestadiusa. On se uglavnom bavio skandinavskim verovanjima. Najveća istraživanja proveli su istoričari u 19. veku koji su skupljali staru narodnu poeziju i folklor. Najuticajniji od njih bio je Elias Lönnrot koji je sastavio Kalevalu, finski nacionalni ep.

Struktura sveta
Verovalo se da je svet nastao iz velikog ptičijeg jajeta koje je eksplodiralo. Gornji, polukružni pokrov jajeta predstavljao je nebo koje je podupirao stub na sjevernom polu, smešten ispod zvezde severnjače. Kretanje nebeskih tela objašnjavalo se mišljenju da nebeski svod rotira oko zvezde severnjače i oko sebe. Na severnom polu se nalazio i vrtlog kroz kojeg su duše nakon smrti odlazile u Tuonelu, zemlju mrtvih. Verojatno se verovalo da je Zemlja ravna. Na rubovima Zemlje se nalazio Lintukoto, ''dom ptica''. To je bila topla regija gdje su ptice živele tokom zime. Mlečni put se zvao Linnunrata, '' staza ptica'' zato što se verovalo da ptice prate Mlečni put do svoje zemlje i nazad.

U finskom jeziku se Mlečni put još uvek zove Linnunrata. Smatralo se da ptice imaju važnu ulogu donošenja duše čoveku i njegovog odnošenja u trenutku njegove smrti. U nekim područjima bilo je neophodno imati drvenu figuru ptice (Sielulintu,''duša- ptica'') da bi sprečilo dušu da ne zaluta i izgubi se na putovima snova (prema šamanskim verovanjima duša noću izlazi iz tela i posećuje različita mesta).Vodena ptica se često pojavljivala u pričama, kao uostalom i u crtežima i rezbarijama na kamenu, što upućuje na njenu veliku važnost u verovanju drevnih Finaca.

Tuonela (također i Manala, Pohjola) je finski zagrobni svet, podzemni grad za sve mrtve ljude, bez obzira jesu li za života bili dobri ili zli. To je mračno i beživotno mesto večnog sna. U Tuonelu su mogli putovati šamani kad su bili u transu i pitati pretke za savet i vođstvo. Da bi duša mogla ući u Tuonelu morala je preći mračnu reku, a kada bi imala valjani razlog, brod bi došao i preneo je na drugu stranu. Postojalo je i mesto Kyöpelinvuori (Raatikko) gde su odlazile žene koje su umrle kao device.

Vrhovno božanstvo
Ukko je bog neba, groma, vremena i useva. On je takođe najznačajniji bog u finskoj mitologiji i finske fraze ''ukkonen'' (grom) ili ''ukonilma'' (Ukkonovo vreme) su derivirane iz njegova imena. U Kalevali ga nazivaju i ''ylijumala'' (vrhovni bog) kao boga svih prirodnih pojava. Kad ga se zaziva, pojavljuje se uobličen u neku od prirodnih sila. Ukkovo poreklo je najverojatnije u baltičkim Perkonima i vuče vezu sa starijim finskim božanstvom neba Ilmarinenom. Nordijski Thor je takođe povezan s Perkonima. Kako je Ukko preuzeo ulogu boga neba, sudbina Ilmarinena je postala da bude junak- kovač. U Kalevali, Ilmarinenu se pripisuje da je skovao nebo i magični mlin blagostanja tj. Sampo.

Ukkovo oružje je bio čekić, sekira i mač kojima je uzrokovao grmljavinu. Kad bi Ukko imao odnos sa svojom ženom Akkom (Stara žena) bila bi oluja. On je takođe uzrokovao oluje vozeći svoja kola po oblacima. Izvorno oružje Ukka je verovatno bila vrsta sekire iz kamenog doba. Ukkov čekić zvao se Vasara i najverojatnije u originalu znači isto što i kamena sekira. Šamani su skupljali kamene sekire zato što su verovali da one poseduju moći izlečenja i uništavanja. Šara na koži zmije otrovnice,tj. guje, bila je smatrana simbolom groma. Postoje i prikazi na kamenu koji imaju obličje zmije i groma.

Heroji, bogovi i duhovi
Ägräs – zaštitnik bilja, posebno repe, bog vina.
Ahti (ili Ahto) je bog dubina i darovatelj riba. Ćudljivo i mračnjačko božanstvo koje živi na litici okruženoj vodom i oblacima. Upravlja vodenim virovima. Pomalo je ljubomoran na bogove vazduha jer misli da ne dobija dovoljno ljudskog poštovanja.
Ajattara (nekad i Ajatar) je zli šumski duh. Ona rađa i doji demone i ako ju netko ugleda razboli se.
Akka (Stara gospa) je ženski duh, ženska polovina boga Ukka. Boginja plodnosti, ženske snage i zemljine magije.
Antero Vipunen je mrtav div, zaštitnik drevnog znanja i magije. On je zaspao i urstao u zemlju, pa tako ima pristup svoj njenoj mudrosti.
Hiisi – demon. U orginalnom značenju – sveti humak (ponekad znači i zao goblin). Moguće je
da zapravo Hiisi nije bio demon ili zao goblin već jedan od najstarijih bogova u Finskoj. U estonskom jeziku ta reč znači ''div''
Haltia- niži bogovi,tj.duhovi. Dele se na kotihaltia (kućni duhovi), metsanhaltia (šumski duhovi), maan-haltiat (zemljini duhovi), veden-haltiat (vodeni duhovi) i ilman-haltiat (duhovi zraka)
Ilmarinen (također i Seppo Ilmarinen) – veliki kovač, stvarač neba. Izvorno je muški duh vazduha i srodan je s Inmar.
Ilmatar – ženski duh vazduha; kći prvotnog utelovljenja stvaralačkog duha. Majka je Väinämöinena.
Jumala – zajedničko ime za glavna božanstva. Izvorno su to ime Finci dali nebu, bogu neba i vrhovnom božanstvu. Kasnije su Taivas i Ukko korišćeni kao imena za nebo i za boga neba. Reč znači ''bog'' i kasnije se koristila za hršćanskog boga. Reč je derivirana iz reči ''Jomali'' permskog vrhovnog božanstva. Izvorno reč ''jumi'' znači ''vječnost''.
Kalevan poika (sin Kaleve) – div junak koji može sravniti šume i pomicati velike doline. Identičan estonskom epskom junaku Kalevipoegu.
Kave (Kaleva) – drevni bog neba, kasnije božanstvo mesečevog ciklusa. Otac je Väinämöinena.
Kotitonttu – zaštitnik doma.
Kullervo – tragični antiheroj. Model je za Turina Turambara iz Tolkienovog Simarilliona.
Lemminkäinen – drski heroj, doslovno ime znači ''ljubavnik''. Nakon pogibije, majka ga je vratila u život sastavivši mu delove tela.
Lempo – izvorno je duh plodnosti. U hrišćanskoj eri je postao sinonim za demona.
Labud Tuonele- prema Kalevali, gigantski labud koji je plivao oko Tuonele. S njim se morao boriti Lemminkainen. Bio je to jedan od zadataka koje mu je zadala Louhi.
Lalli (Laurentius) – Finac koji je ubio biskupa Henryja prema legendi.
Louhi ( također i Loviatar) – Gospodarica Pohjole i gospa Podzemnog svijeta.
Loviatar – boginja smrti.
Luonnotar – ženski duh, stvarač prirode. Drugo ime za Ilmatar.
Maaemo – doslovno znači ''Zemlja Majka''.
Menninkäinen – vilenjački duh, gnom.
Mielikki – žena Tapia, boginja šume.
Nyyrikki – bog lova, sin Tapia.
Näkki – zastrašujući duh voda, izvora i mostova.
Otso – duh medveda (jedan od brojnih eufemizama za medvjeda).
Peikko – trol
Pekko (ili Pellonpekko) – bog useva, pogotovo hmelja i varenja.
Perkele – glavni demon (kasnije đavao). Izvorno Perkele nije bio đavo već bog groma i može se protumačiti kao ranija verzija Ukka. Srodan je baltičkim Perkonima i germanskom Thoru.
Pallervo – ( i ''Sampsa Pellervoinen'') – bog setve.
Pihatonttu – zaštitnik zemljišta, imanja.
Piru – duh, demon. Verojatno pozajmljenica koja znači ''duh''.
Päivätär – boginja dana.
Rahko – karelijski bog vremena.
Surma – doslovno znači ''nešto što ubija, kolje'', ogavna zver smrti, ljubimac Loviatar. Čuva rieku smrti u Tuoneli.
Saunatonttu – zaštitnik saune
Suonetar- boginja vena i krvnih žila
Seide- uspravno postavljeno kamenje za koje se verovalo da poseduje razne moći.
Tapio – bog šume. Utjelovljen u drvo.
Tellervo – boginja šume, kći Tapia i Mielikki.
Tonttu – općenito- dobroćudni zaštitnik. Izvorno zaštitnik kultivirane zemlje, čuvar poseda.
Tuonetar – kći božanstava iz Podzemnog sveta.
Turisas – tavastijski bog rata. Isto što i Tyr u nordijskoj mitologiji.
Tuulikki – kći Tapia i Mielikki, boginja životinja.
Ukko – bog neba i groma, srodan Thoru .
Vellamo – žena Ahtija, boginja mora i oluje.
Vedenemo – ''majka voda'', karelijska boginja vode.
Väinämöinen – mudar čovjek i magični bard. Lik u Kalevali.
Yambe-Akka- starica; čuvarica duša mrtvih